Париз у 19. веку био је окрутан према двема девојчицама које су одрастале без мајке, а поред оца коме је новац био темељ среће. О томе да је новац смисао Чича Гориовог живота, говори његова чувена реченица '''Новац је живот! Новац је све!''. Након свог обогаћења, путем профитирања од рата, продавајући житарице и брашно, Чича Горио који је остао без свог ослонца у животу, без мајке својих кћерки, покушао је да надомести мањак љубави новцем и материјалним добрима. Не слутећи да већ од самог старта прави велику грешку у васпитању својих девојчица, Анастасије и Делфине. Друштво Париза у 19. веку било је пуно материјалиста, изузетак нису били Чича Горио, ни Анастасија, ни Делфина. Одрастајући у свету где им ништа није фалило, две девојчице нису могле саме да изграде осећај захвалности према своме оцу, нити према било ком другом. Након удаје у две имућне породице, Анастасија и Делфина, заборавиле су на свог старог и осиромашеног оца. Грешка Чича Гориа у васпитању својих кћери испољава се кроз њихов долазак к њему само када им затреба више новца. Заслепљене својом себичношћу и незахвалношћу, девојке које су усвојиле погрешан систем вредности, нису могле приметити да је њихов отац остарио и оседео због љубави према њима. То потврђује продавање разних предмета који су за Чича Гориа имале сентименталну вредност, да би његове кћери могле наставити лагодан живот. Незадовољне и неиспуњене, Анастасија и Делфина, покушавају да надоместе празнину коју осећају кроз материјалне ствари. На крају, разбољевајући се због њих, на самрти, изморени и искоришћени отац, увиђа своје грешке и схвата да је он делимично крив за похлепу која се јавила код њихових кћери. Незахвалност, похлепа и себичност су одлика неваспитања, некултуре и лоших људи што су биле Анастасија и Делфина.
Јелена Божовић
No comments:
Post a Comment