ЉУДСКА КОМЕДИЈА- циклус

Оноре де Балзак је своја дела груписао у једну целину у којима је настојао да пружи слику о свом времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима са tтежњом да прикаже живот свих друштвених класа и слојева и да осветли тајне цовекове психе. Ову своју замисао и идеју назвао је људском комедијом. Тај механизам користио је у сцаком свом делу како би изразио јединство друштва о коме говори. Балзак је имао читаву студију по којој је тачно разврстао дела која је писао не би ли чинила целину, међу којима се Чича Горио нашао у тзв „Студијама нарави“ са циљем да се кроз њега читаоцу представе призори из приватног живота у чему је Балзак и успео с обзиром на главну радњу дела. Балзак у Чича Горију непосредно и верно приказује стварност, аналитички поступа у обради, заузима критички однос према савременим појавама и ликовима, приказује представнике различитих друштвених слојева. Писац даје широку и верну аналитичку слику друштва пратећи своје ликове у њиховом развоју, сазревању и кретању у различитим друштвеним круговима, што је једна од главних карактеристика Људске комедије. Колико је геније у свему томе, говори и чињеница да када је роман Чича Горио у питању, он ликове ставља у тачно одређен историјски контекст ( период Бурбонске рестаурације, прецизније године 1819. И 1820., дакле период обнове Монархије након Наполеоновог пораза ) и тиме заокружује читаву радњу и историјски период што доста говори управо о генијалности аутора. Кроз ликове Чича горија и Ежена де Растињка он даље продубљује и пред читаоца ставља праву психолошку слику карактера којима се даље кроз радњу романа игра и тиме открива још више праци стање друштва и атмосферу која је владала у том времену и тим приликама.

Данка Гускић