Оноре де Балзак је
своја дела груписао у једну целину у којима је настојао да пружи слику о свом
времену, друштвеним и историјским, филозофским кретањима са tтежњом да прикаже
живот свих друштвених класа и слојева и да осветли тајне цовекове психе. Ову
своју замисао и идеју назвао је људском комедијом. Тај механизам користио је у
сцаком свом делу како би изразио јединство друштва о коме говори. Балзак је
имао читаву студију по којој је тачно разврстао дела која је писао не би ли
чинила целину, међу којима се Чича Горио нашао у тзв „Студијама нарави“ са
циљем да се кроз њега читаоцу представе призори из приватног живота у чему је
Балзак и успео с обзиром на главну радњу дела. Балзак у Чича Горију непосредно
и верно приказује стварност, аналитички поступа у обради, заузима критички
однос према савременим појавама и ликовима, приказује представнике различитих
друштвених слојева. Писац даје широку и верну аналитичку слику друштва пратећи
своје ликове у њиховом развоју, сазревању и кретању у различитим друштвеним
круговима, што је једна од главних карактеристика Људске комедије. Колико је
геније у свему томе, говори и чињеница да када је роман Чича Горио у питању, он
ликове ставља у тачно одређен историјски контекст ( период Бурбонске
рестаурације, прецизније године 1819. И 1820., дакле период обнове Монархије
након Наполеоновог пораза ) и тиме заокружује читаву радњу и историјски период
што доста говори управо о генијалности аутора. Кроз ликове Чича горија и Ежена
де Растињка он даље продубљује и пред читаоца ставља праву психолошку слику
карактера којима се даље кроз радњу романа игра и тиме открива још више праци
стање друштва и атмосферу која је владала у том времену и тим приликама.
Данка Гускић
No comments:
Post a Comment