|
(мода 19.век) |
Безусловна љубав према ћеркама човека за кога важи правило: "Новац је живот! Новац је све!" како вели Чича Горио, није могла да се манифестује другачије осим на материјалан начин.
Ствари које су њему представљале смисао живљења, давао је својим ћеркама, зар то није љубав? Међутим, закон јачег влада у животињском царству. Људи би требало да се разликују од њих јер поседују савест, свест и осећајност. Испољавање емоција на овај начин, за који би рекли да је рационалан, није се манифестовао на наше главне јунаке. Док се Чича Горио трудио да својим ћеркама праву љубав надомести новцем оне су у њему виделе корист, односно врећу пара.
Губитак новца у овом случају значио је и губитак "љубави". Видевши да користи од Чича Гориа више нема, ћерке су престале да долазе; али коме кривица заправо припада? Оцу који је дозволио да његовим ћеркама духовно буде далеко испод материјалног, или нељудском понашању од стране ћерки?
То је тешко рећи, с обзиром на то да је Балзак описе ове ситуације зачинио иронијом. "Не, оне неће доћи! Знам ја то, има већ десет година! Ја сам то помишљао понекад, али нисам смео да верујем!" То су речи Чича Гориа на самрти које на први поглед изгледају само као разочарање и његов бунт. Но, ово је и више него кристалан доказ његове свести о љубави која се мери цифрама и његовог константног страха што се тиче истог.
Са друге стране имамо ћерке које очигледно очинску љубав нису дефинисале на прави начи. Новац, новац и новац.
Не бих рекла да је то добра теорија. Питање је, да ли их треба кривити за све то или је васпитање учинило своје?
Кристина Јанковић и Маја Милијановић
No comments:
Post a Comment