ЛИК ЕЖЕНА ДЕ РАСТИЊАКА

Ежен де Растињак је младић који је из провинције дошао у Париз на студије права. Ту је осетио велеградски живот, упознао сиромаштво и благостање, упоредио своју породицу у светлу париског живота и схватио да мора нешто да промени. Он "силно зажеле да се истакне и да успе по сваку цену. Као што се дешава код светлих карактера, он је хтео све то да постигне својом личном заслугом".Схватио је да у великом граду мора имати заштитника да би опстао и да би могао да уђе у високо друштво које је постало његова преокупација и главни циљ. Брзо је дошао у везу са даљом рођаком виконтесом де Бозеан и њена кућа му је постала прва степеница за улазак у високо друштво. Већ на првим корацима Растињак - млад, неискусан и чиста срца - доживљава понижење: његово одело, долазак пешице на бал или у неугледним кочијама, изазивају подругљиве погледе и осмехе слуга који му отварају врата. Први уласци у то друштво открили су му неискреност, притвореност, преваре, лажи. Младом и неискусном Растињаку желе да помогну својим саветима робијаш Вотрен и виконтеса де Бозеан. У Растињаку је двојство: он је млад, неискусан, чист, неискварен, решен да успе. Али и он је опљачкао мајку и сестре да би купио скупо одело и возио се кочијама, што је услов да уђе у високо друштво. По томе је себичан, као што су себичне ћерке Чича Гориа. Али ће тај исти Растињак одбити нечасну Вотренову понуду да се ожени богатом наследницом Викторином пошто пре тога буде убијен њен брат. Растињак има свој пут: "Моја је младост још чиста као ведро небо: ко хоће да постане велик или богат човек, треба да се помири са тим да мора лагати, повијати се, пузати и усправљати се, ласкати, претварати се. Ко пристане на то, зар не значи да је пристао да буде слуга оних који су лагали, повијали се, пузали. Прво им треба бити слуга па онда постати њихов саучесник. О, не. Ја ћу радити племенити, као светац, радићу дању и ноћу, да стекнем богатство само својим радом. То ће богатство врло споро ићи али ћу зато спавати мирне савети". Али када постане љубавник Делфине де Нисенжен, када осети мирис богатства, схвата да високо друштво, богатство и морална чистота не може да опстане једно поред другог. Судбина Чича Гориа из темеља потреса Растињака. Сахрана овог страдалника без кривице руши све илузије које је Растињак гајио о свету. Када је морао да позајми франак од покућара Кристофа да би гробарима дао напојницу, Растињака обузима туга и горчина. У том тренутку је нестао дотадашњи Растињак који ј е желео да свет осваја трудом, заслугом и врлином. Појавио се нови Ежен де Растињак који упућује друштву претеће речи: "А сад је на нас двоје ред". На ручак код госпође де Нисенжен одлази Растињак који прихвата борбу са друштвом Сен Жермена, али прихвата и средства којима се оно служи.

Анђа Жиловић