
Оноре
де Балзак полази од сиромашних и увек им се враћа (свет из пансиона госпође
Вокер), али на уму увек има и свет високог друштва. Балзак са пуно детаља,
слика и ситуација приказује високо друштво. И што је најважније, из различитих
перспектива, чиме се постиже изузетна убедљивост и објективност. Једну
перспективу гледања уноси Ежен де Растињак, у виду првог личног искуства
стеченог у додиру са тим светом; другу перспективу гледања на високо друштво
уноси виконтеса Бозеан (припадник тога света), а трећу свезнајући робијаш
Вотрен; четврта се отвара праћењем животног пута и драме чича Горија као бившег
представника тога света; а пета приказивањем поступака и породичног живота и
односа грофице Анастазије де Ресто и баронице Делфине де Нисенжан према оцу и
ближњима. И тек у пресеку свих тих перспектива или тачака гледишта добија се
једна нова перспектива која пружа потпунији и поузданији увид у високо друштво.
На
спољашњем плану тај свет обележавају раскошне палате, позлаћени салони, слуге у
ливрејама, скупоцене кочије и слини коњи, засењујуће тоалете и накити,
етикеција, силно богатство и обузетост новцем; живот праћен баловима, ноћним
проводима, сусретима и високостилизованим понашањем. Међутим, то је само пивид
среће, задовољства и неке лажне хармоније. У питању је само декор неодољиве
привлачности, декор иза којег се одвијају велике људске драме и крију сви пороци
овога света. Иза спољашњег сјаја, намештених осмеха и лажног достојанства крију
се друштвене „хаварије“ и људске изопачености. У том свету нема искрености и
праве оданости, јер нема чисте емоције. А кад тога нема, не може бити ни праве
љубави ни великог пријатељства. Све је подређено интересу и намери да се дође
до велике добити, да се начини каријера и обезбеди што боље место у друштву.
Зато и толико лажи, лицемерја, себичности и грамзивости у том свету. У жељи да
се буде запажен, славан и што успешнији, заборавља се на оца, породиу и на
обавезе као свете дужности. Оговарање и подметање, ликовање због туђих невоља и
несрећа, поткрадање нејаких и пљачкање лаковерних и несмотрених, као и
безобзирност према свима другима, јесу својства која одређују природу тога
света. У том свету се кидише на туђу част, туђу породицу и иметак. Вотрен,
поучен животним искуством и сазнањем,
лепо константује: „Они су у стању да продају своје жене, своју децу; породице и
своју душу, а све због берзе, коцке или личних заадовољстава“. Анастазија, да
не би изгубила љубавника, плаћа његове огромне дугове, а њена сестра Делфина
троши новац на куповину стана (за љубавника) и у коцкању. Банкар Тајфер најурио
је кћерку из куће да би своје неподељено имање оставио сину у наслеђе. Анастазија
и Делфина немилосрдно пустоше оца, све док му нису однеле и последњи новчић.
Тајна њиховог богатства је у злочинима који су заборављени или прописно
извршени. Сентименталност и племенитост у том свету нису на цени. Тамо се може
успети једино ако се на људе и жене гледа као на поштанске коње који се могу
користити до прве станице, а онда остављати да ту цркну. У том свету, каже
Вотрен, „поквареност је општа појава“, а где су врлине, ту је и страдање и
беда. Ко то не схвати на време, тај је осуђен на пораз.
Милица Костић
sranje
ReplyDeleteДе суи цоми тебреx
ReplyDeleteЧ И Л И П И З Д Р И К
ReplyDeletegovno cilipizdricko
ReplyDeletesomovi
ReplyDeleteALO BRE VI ŠILJIKURI, SMIRELA OVDE!!!
ReplyDeleteBruuhhh ✡️✡️✡️✡️
ReplyDelete